Odličan film

...sebe.Busido, inace, nije sprecavao Japance da se takmice u odsecanju glava kineskih zarobljenika, niti da na njima ispituju tacku smrzavanja ljudskog tela.Razvoj tehnologije ne samo da je kodekse i moral ucinio zastarelim, jer upravo je nauka sfera koja slama sve eticke zabrane, nego je ucinio snimanje istorijskih filmova privilegijom bogatih zemalja, dok zemljama, koje su pare bacale na istorijske spektakle sa kojima ne mogu da se indetifikuju("partizanski" filmovi) ostaje da do svesti o sebi dolaze preko "Karate Kida iz Mrduse Donje".

Obratite samo pažnju da se ovo o čemu Vi pričate desilo uveliko nakon nestanka samuraja. Zapravo, najviše potomaka samuraja su danas Japanci pravoslavne vere. I samuraji su pre svega odrastali na Konfučijevom učenju.

Kada se Nikoli Tanasiću neki film dopadne- vrlo je ubedljiv u želji da čitaoca kritike natera da ode u bioskop...
Opet- ja sam strpljiv čovek- pa ću sačekati emitovanje na TV, da proverim ove Nikoline ocene, a poznavajući ga kroz tekstove sa NSPM- verujem mu svaku reč...

Nisu te godine pre devedesetih bile ni poštene ni čestite. A ovo sad, to je istina o njima isplivala na površinu. Udavljena. Pa zaudara.
Uz više nego dobar tekst uvek odličnog gospodina Tanasića mislim da kao komentar mogu ići dve pesme Milana Ćurčina (1880-1860)


NA STRANPUTICI

Doće t. zv. jesen,
T. j. stalo padati "žuto lišće", i t. d.
Te skoro pod svakom granom
Po jedan pesnik;
Stoji, i vidi
Gde "mre" priroda, i pogreb joj prati!

I ja sam pokuš'o jednom
Da pazim na pesnički usus:
Da se svojski rastužim,
Pa da procvilim u ritmu.

Al' ozgo vedro nebo,
A u meni nasmejana duša,
Ismejaše mi tugu,
Te ni kraj najbolje volje
Ne mogoh otkriti smrt
U prirodi.

Citat:
„Mali Budo“ – scenario je potpisao Dimitrije Vojnov, izuzetno upečatljivu muziku za film komponovao je Marko Kon, a u glavnim ulogama našli su se poslovično sjajni Petar Strugar, Hristina Popović i Sergej Trifunović, uz blistave epizode Nikole Koja i Andrije Miloševića.
Odakle autoru podatak da je Nikola Kojo ostvario blistavu epizodu u filmu "Mali Budo"?

Inace, taj prelazak od starog samurajskog drustva, na savremeno tehnicko(i u smislu tehnologije i u smislu tehnike vladanja) je solidno prikazan u "Poslednjem samuraju" sa Tomom Kruzom, gde se pokazuje kako drzava mora da se obracuna sa tradicijom da bi postala moderna kapitalisticka drzava.Okolnost da se Amerikanci nalaze na obe strane bitke(Tom Kruz kao samuraj), samo pokazuje da nikakva tradicija vise nije moguca, vec samo "velicanstvena" smrt, ali za razliku od kosovskog samozrtvovanja sa ono iznad, ovo samozrtvovanje nema smisla, zato u njemu i ucestvuje jedan Amerikanac zgadjen svojom ulogom u genocidu nad Indijancijama, koji u samuraskom nacinu zivota pokusava da nadje iskupljenje, ali njega nema na ovom svetu, a Samurajski nacin zivota dobija lik zapadnog bekstva od zlocina kapitalizma u prirodu i tradiciju, koje ima turisticko-estetski smisao.Sjajna japanska serija sa engleskim titlom o rusko-japanskom ratu "Saka no ue no kumo", koja sadrzi spektakularne scene pomorskih i ...

Mislim da je autor mislio na Jesen Samuraja, tu je Kojo zaista odglumio za desetku. Inače, odgledala sam film i toplo ga preporučujem. Muzika je prelepa, svaka čast Marku Konu. Ovako kvalitetno snimljene i odradjene borbe još nisam videla na našem filmu. Ima odličnih gegova, smešan je, komercijalan bez ulizivanja zapadnoj matrici, Bećković i Vojnov su stvarno dobar tandem.

Veći deo naše elite formirao se na buvljoj pijaci (Ponte Toso u Trstu)da bi nastavio usavršavanje po austrijsko-nemačkim samouslugama i robnim kućama (Ca, Kaufof,Kaufhale).Stigli su i do pariskih robnih kuća (Lafaet, Prentam)
Kada im se već osamdesetih čanak izmakao ispred nosa,počeli su gorko da se žale.A tek sankcije.Počeli su u intervjuima, filmovima, i raznim pisanijama, da nas tužakaju i cinkare evropskim malograđanima.

film je dopadljiv, ovaj dečko je u pravu! ja pamtim to izgubljeno vrijeme kada su se klinci bavili borilačkim sportovima, i na taj način gradili svoj nekakav položaj u društvu i kod curica. danas to izgleda podrugljivo kada se pomene malim debelim idiotićima sa elektronskom pločicom u ruci! a kodeks samuraja, je klince na neki način održavao da istraju, bio istinit ili ne! iako sam slušao na časovima japanskog da je Japan imao stoleća mira u vrijeme Tokugave Šoguna i dolazak američkih gvozdenih brodova u luku Edo je donio promene u kojima su milioni japanaca izginuli u decenijama koje su dolazile...zanimljivo je da je poslednji samuraj koji su branili čast šogunata bile devojčice pod komandom 20-godišnje Takeko Nakano koja je ubijena u dijelu gdje je ona centrala Fukušima. ironično

Nikola jako dobro piše i volim da čitam njegove tekstove. Pametni su i lepo promišljeni, ali evo konačno jednog teksta za koji mislim da je pristrasan i da je napisan drugarski kao reklama za jedan film koji nema vrednost koja mu je ovim tekstom učitana. Jako tanak scenario, loša gluma, i nekoliko detalja koji se ne mogu opravdati nikakvim argumentima. Nikola je jedino u pravu kada kaže da ovaj film nije šlihtarski prema regionalnoj publici, što je ok, ali je daleko od pravog filma. Vidi se da su scenario pisali pametni mladići-štreberi koji imaju veliko enciklopdijsko znanje, a manjak životnog iskustva.

Dosta dugo pratim pre svega Dimitrijev teorijski rad i u principu mi je blizak način na koji razmišlja o filmu, ali mi se čini da kad dođe do same realizacije, nešto zaškripi. Kao da, na posletku, previše nalegne na klišee i filmovi (i "A3" i "Šišanje" i "Mali Budo") do kraja plutaju po površini. Nešto mi je tu uvek previše plitko, ustaljeno i uronjeno u već postojeće mnjenje, kao da nam se nakon dva sata dostavi nešto što bismo znali i bez gledanja filma.

U osnovi mi se dopao koncept "Malog Buda", a s obzirom da sam ga gledao u bioskopu u Podgorici, jasno mi je šta se htelo i mladi Crnogorci su, salvama smeha, potvrdili da su progutali gorku pilulu suočavanja sa svojom iskrivljenom slikom.

Od "Jeseni samuraja" ne znam šta da očekujem, koncept mi deluje skroz čudnovato i kao da će filmsko vreme teško da ga "opravda". Ne znam da li je zaista g. Tanasić sve ovde napisano mogao da sazna iz gledanja ili, pre, iz razgovora s Dimitrijem. Čekaću na TV-u i ja:)